Последњих година, „нормални опсег“ за ТСХ се смањује. Године 2003 Америчко удружење клиничких ендокринолога променило је своје смернице за нормалне опсеге на 0,3 до 3,0 микроИУ/мл. Али иако је овај нижи опсег мање произвољан од старијих стандарда, он још увек није заснован на разумевању физиолошког значаја ТСХ.
Током периода од неколико година, никада нисам видео особу чији је ТСХ био изнад 2 која је била удобно здрава, и стекао сам утисак да је нормална или здрава количина вероватно нешто мања од 1.
Ако се патолошки висок ТСХ дефинише као нормалан, његова улога у основним болестима, као што су рак дојке, масталгија, МС, болести фиброида и епилепсија, једноставно ће бити игнорисана. Чак и ако се размотри могућност, коришћење ирационалне норме, уместо одговарајућег поређења, као што је статистичка разлика између средњих нивоа ТСХ случајева и контрола, доводи до порицања везе између хипотиреозе и важних болести, упркос доказима који показују повезаност.
Неки критичари кажу да већина лекара „лечи ТСХ“, а не пацијента. Ако је ТСХ сам по себи патоген, због свог антиинфламаторног деловања, онда овај приступ није потпуно бескорисан, чак ни када ТСХ „лече“ само тироксином, који се често не претвара добро у активни тријодтиронин, Т3. Али ублажавање неколико симптома код малог процента популације служи да се медицински свет заслепи за стварне могућности терапије штитном жлездом.
ТСХ има директне ефекте на многе типове ћелија осим на штитну жлезду, и вероватно директно доприноси едему, фибрози и мастоцитози. Ако су људи забринути због ефеката „недостатка ТСХ“, онда мислим да би требало да објасне изузетну дуговечност животиња које немају хипофизу у експериментима ВД Денкла, или мишева са природним недостатком хипофизе који немају ТСХ, пролактин и хормон раста, али живе око годину дана дуже од нормалних мишева.
Иако нема доказа да је веома низак ТСХ на неки начин штетан, не постоји основа за постављање доње границе нормалног опсега.
Неки типови карцинома штитне жлезде се обично могу контролисати тако што се ТСХ потпуно потисне. Пошто ТСХ производи одговоре у ћелијама које нису фибробласти и масне ћелије, пигментне ћелије у кожи, мастоцити и ћелије коштане сржи, не би било изненађујуће ако би се открило да има улогу у развоју различитих карцинома, укључујући меланом.
Многе ствари, укључујући и јетру, регулишу функцију штитне жлезде, а хипофиза је само један од фактора који утичу на синтезу и лучење тироидних хормона.
Старење, инфекција, траума, продужени вишак кортизола, соматостатина, допамина или Л-допе, адреналина, амфетамина, кофеина и грозница могу снизити ТСХ, поред повратног ефекта тироидних хормона, стварајући ситуацију у којој ТСХ може изгледати нормалан или низак док имате истински хипотиреоидизам.
Стресом изазвана супресија ТСХ и других хормона хипофизе подсећа на заштитну инхибицију која се јавља у појединачним нервним влакнима током опасно интензивног стреса и може укључити такав „парабиотски“ процес у нервима хипоталамуса или другог региона мозга. Релативни нестанак хормона хипофизе када је тело у веома добром стању (на пример, супресија АЦТХ и кортизола шећером или прегненолоном) паралелно је са високоенергетским гашењем појединачних нервних влакана.
Стрес, поред супресије ТСХ, делује и на друге начине да потисне стварну функцију штитне жлезде.
Кортизол, на пример, инхибира конверзију Т4 у Т3, који је одговоран за респираторну производњу енергије и угљен-диоксида.
Адреналин, осим што доводи до повећане производње кортизола, такође је липолитички, ослобађајући масне киселине које, ако су полинезасићене, инхибирају производњу и транспорт тироидних хормона и такође ометају респираторне функције митохондрија.
Адреналин смањује конверзију Т4 у Т3 и повећава формирање обрнутог Т3.
Ноћу, када су адреналин и слободне масне киселине највећи, ТСХ обично достиже врхунац. . Сам ТСХ може индуковати липолизу, повећавајући ниво циркулишућих слободних масних киселина. Ово сугерише да високи нивои ТСХ понекад могу допринети функционалном хипотироидизму, због антиметаболичких ефеката незасићених масних киселина.
Ово су главни разлози за мишљење да лабораторијске резултате ТСХ не треба посматрати са посебном тежином када се тумачи функција штитне жлезде.
Serbian 
Bulgarian 
Romanian 
English 
French 
Polish 
Greek 
Czech 
Turkish 
Russian